Spadam u poklonike Bergmanovih filmova, te sam Najbolje namere kupio na sajmu knjiga čim je prevod objavljen. Ali kako to često biva, roman je stajao na policama godinama nepročitan. Pošto poslednjih par meseci svog života mogu okaraktersiati pridevom bergamnovski, rešio sam da uporedo sa gledanjem njegovih filmova pročitam i njegov roman. Najbolje Namere predstavljaju pokušaj Ingmara Bergmana da u obliku romana sagleda i preispita zivot svojih roditelja. Kako sam narator ističe: Ova hronika proizvoljno pretvara glavne događaje u sporedne, i obratno. Ponekad sebi dozvoljava ogromne digresije, bazirane na klimavim temeljima usmene tradicije... Nepouzdanost činjenica, godina, imena, situacija je totalna. Ona je namerna i dosledna. Potraga ide mračnim putevima, ovo nije ni otvoreno ni prikriveno suđenje ljudima koji su svedeni na tišinu.Narativ se satoji iz niza epizoda koje prikazuju upoznavanje i prve godine braka Henriha Bergmana, mladog sveštenika surovog u svojoj doslednosti i bolno svesnog svoje nesigurnosti, i Ane Okerblum, racionalne medicinske sestre rastrzane između sopstvenih zelja i samopožrtvovanosti. Vremenom Bergmanovi junaci dolaze do saznanja da se najbolje namere u životu ne razlikuju previše od velikih očekivanja od života. Obe vrste težnji se na kraju uvek ispostave kao lažne, nemoguće i neostvarive. Ljubitelji Bergmanovih filmova obradovaće se kada shvate da Bergman u svojoj knjizi pokreće neke od tema koje su karekreristične za njegove filmove kao što je pitanje Boga i njegove prirode, pitanje braka i ljubavi i pitanje želje.Narativne strategije u ovom romanu su vrlo slabe. Roman se sastoji od neizmeničnog smenjivanja dijaloga u dramskom obliku sa komentarima ili deskripcijama koje u pojedinim trenucioma izgledaju kao opširne dramske didaskalije. To Najbolje namere čini poprilično napornim (čitaj dosadnim) romanom u kojem se tek polovično uživa.
